Filip Filipović se za kraj zahvalio selektoru: Debeli čovek zna šta radi, njemu kapa dole

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Tokija)

Njegova reprezentativna priča počela je još 2003. godine sa evropskim zlatom, završila se danas sa olimpijskom najsjajnijom medaljom na grudima. Filip Filipović je u reprezentaciji ostvario i više nego što je mogao da sanja. O njegovim uspesima u nacionalnom timu mogla bi da se napiše knjiga i to sa zlatnim krajem. Danas je kapiten odigrao poslednju utakmicu za Srbiju i oprostio se na najlepši mogući način.

„Šta reći, na bolji način nije moglo da se završi, baš kao i kad su se opraštali Živko Gocić i Boban Nikić. Mi smo uspeli još četiri godine, bogami još jednu više. Zaista je emotivno, tek će nas stići ustvari, ali ovi momci su to zaslužili. Dali smo sve, žrtvovali smo i više od toga, samo mi znamo kroz šta smo prošli“, pričao je Filip Filipović posle dodele medalja, sa velikom setom ali i ponosom u glasu.

Setio se kapiten u tom trenutku da pomene i sve one koji nisu bili tu.

„Hteo bih da se zahvalim svima u Srbiji, našem Savezu, naravno ljudima koji su nam pomogli, a oni najbolje znaju ko su. Ovo nije uspeh samo 13 igrača koji su tu i stručnog štaba, ovo je uspeh jednog celog sistema, koji je pokazao da daje rezultate i da će davati u narednom periodu. Samo je bitno verovati do kraja“.

A oni su verovali. I kada mnogi nisu. Poslednjih godina rezultati ove trofejne generacije nisu bili kao nekad. Promenljiva izdanja u grupnoj fazi na OI unele su sumnju da je zlatni ispraćaj moguć.

„Ja znam da je bilo teško medijima u Srbiji da poveruju da možemo da osvojimo zlato posle onakve igre u grupi, ali onaj debeli čovek zna šta radi i evo, uradio je to već drugi put. Njemu kapa dole, naklon do poda, ono što on ima u svojoj glavi niko od nas ni u najgorim snovima nije mogao da zamisli“.

Želeli su vaterpolisti selektora Dejana Savića da bace u vodu, ali nisu uspeli.

„Mislim da on ima još neke planove u životu, osim da ga bacimo u bazen...“.

Filip se oprostio sa još šest saigrača sa kojima je dugo delio dobro i loše. Njihova generacija je ostavila težak zadatak za naslednike.

„Ja se nadam da će ovo mlađima značiti i da će im biti podstrek za neke nove pobede, za neke nove titule. I siguran sam u to. Ostavljamo vaterpolo u najboljim mogućim rukama, kao što ste videli, ovi momci kada je najpotrebnije su tu, pogotovo momci koji su sa nama, ali ne treba zaboraviti i ljude koji nisu zbog broja igrača uspeli da dođu u Tokio. Hvala im što su nas trpeli do sada, mi smo i sami sebi teški, a mogu da zamislim kako je njima. Nećemo ih više daviti. Doći ćemo na neku utakmicu da sa vama proćaskamo i da ih vidimo i da se radujemo nekim novim pobedama“, rekao je Filip novinarima.

Doživeli su mnogo puta slavlja u Beogradu, ali sada o tome nisu razmišljali.

„Nismo zbog toga radili i žrtvovali sve ovo vreme. Doček ako ga bude super, ako ne, mi zaista poštujemo svačiju odluku. Znam da Srbija cela slavi, i ne samo Srbija već i Republika Srpska, unutrašnjost, i van Srbije. Mislim da je zaista pravo vreme da se oprostimo zvanično. Uradićemo to za dva dana kada dođemo u Beograd. Emocije, kakve budu, samo tada ugasite kamere i gledajte u naša lica“.

Za kraj Filip je otkrio da je baš na današnji dan ima još jedan razlog za proslavu. „Danas mi je godišnjica braka. Ovo je za moju Sanju. Mislim da bolji poklon nije mogla da dobije, a za sve ostalo biće vremena. Moram da joj se odužim i ne samo njoj, nego i svim prijateljima i familiji“, zaključio je Filip Filipović drhtavim glasom.